Uspomene se poigravaju mnome
naiđu tu da od srca malo vremena ište,
a onda teraju sve po svome
tu su da rovare dušom, da me čisto tište.
Previru iznenada kao senke,
nastupaju samo da rastrgnu osećanja,
da ostave zamerke
samo da se nikada prošlost ne zaboravlja.
Ulaze nepozvane u snove
i vršljaju po mislima kako im se hoće,
nameću nekadašnju težinu, izazove,
tek da se dotiču moje samoće...
U njima obitavaju razne slike,
kao da nude na tajne obećane odgovore,
vraćaju se tek da me podsete na propuštene prilike
šta sve to mogu doneti nova svanuća i zore...
Uspomene se poigravaju mnome
naiđu nehajno, da problem reše,
a onda teraju sve po svome
u prolazu bi da me s postojećim uteše....
Autor: Snežana Šolkotović
