Ja sam vetar u tvom životu
bez najave dolazim samo da te zagrlim,
tek da pročitam tajnu u tvom oku
i nazad starim vrednostima hrlim...
Tu sam da odagnam misli teške
koje se znaju sručiti k'o taman oblak,
da ispravim načinjene greške
koje prate umorni korak...
Dolazim sasvim iznenada
da uzbrkam talase naše životne reke,
da podsetim šta znače vera i nada
koje iskušavaju daljine daleke.
Ja sam vetar u tvom životu,
upečatljivi trenutak koji ostavlja nezbrisiv trag,
ponekad sam tu u jednom skoku
samo da ti nežnostima pokažem koliko si drag.
Ima me u pogledu svokodnevice
koja posebna iznenađenja za nas sprema,
ima me u uzdahu, u sreći i neverici
u beznačajnim stvarima za koje vremena nikad nema.
Ja sam vetar koji pohodi tvoje snove
i briše suzu koja tajanstveno u uglu oka blista,
ponekad brišem tragove u pesku izazove
tu sam tek da se naša knjiga života lista.
Nekada me strast obuzima k'o oluja
i ostavlja tragova na sve strane
nekada sam k'o struja
koja talas reke moli da na obali zastane...
Ja sam vetar tebi dobro znan,
ime mu je teško u momentu dati,
prolazim tiho kroz tvoj san
tek da ti kažem da te volim
ako duša dušu bez reči može da shvati...
Autor: Snežana Šolkotović
