Kada vreme pokušava sećanja da briše
Sa njima na prozoru svetlost starog fenjera
Ja znam da te volim sve više i više
Da među nama postoji neraskidiva spona,
ljubav i vera.
Zajedno smo kroz sva godišnja doba
U istom kutku sobe stare,
Tu navrati iskušenje da strpljenje isproba
Da nam u život uvali utvare.
Ali fenjer stari prići im ne da
Njegova svetlost našu ljubav brani
svaki kut kao da pažljivo gleda
Svaku senku u igri mami.
Naš je prijatelj odani
U svakoj tajni je svedok nemi
Podržava nas u ljubavi
Dok se na počinak sprema mesec sneni.
Odoleva roju zvezda
koje kroz prozor radoznalo vire,
dok ptice spavaju u gnezda
svici su tu
da noć i dan u svitanju pomire.
Na prozoru našem plamen fenjera škilji
Kroz vreme odoleva, kao da želi radoznale da podseća
Da se jednom u životu samo živi,
Da je život onaj kog ispunjava sreća.
Autor: Snežana Šolkotović
