Zakovana, među svoja četiri zida
sedim.
Preda mnom ogledalo mutno razapeto,
a u njemu odraz moj.
I ona sedi.
Gledamo se bledo, gledamo se ćutke.
Ko će prvi progovoriti i šta se uopšte ima reći?
Palim cigaretu, pali je i ona.
Kakva li su njena pluća?
Lagano ispijam kafu.
I ona čini isto.
Da li joj se svida koliko i meni?
Ni njen telefon ne zvoni.
Gledamo na sat. Moj je stao u 12:40h.
Telefoni i dalje ne zvone.
A šta ako joj smetam?
Možda sam joj dosadna?
Možda je htela da spava ili otići negde,
a ja tu sedim i gledam je ćutke.
Uzdišemo.
Palimo još jednu cigaretu.
Kaficu smo popile.
Lepo smo se ćutke nagledale.
Ponovićemo neki put.
Autor: Slađana Pavlov
