Nameštam jastuk od snova
na postelju od trnja.
Neće mi doneti spokoj.
Probudiće u meni
molitvu prognanih
hodočasnika.
Ne krivim i ne tužim život
za bdenja u noćima
ledenog meseca.
Okrenuće on svoj krug
na putanji
nepoznate muze.
Slušaću zvuk noći,
napojenu
ogoljenom svetlošću
već ugašenih zvezda
i setiću se svega što mi
se dogodilo nije.
Autor: Marina Tot
