10. svi 2015.

Vakuum

Kupam se,
kupam
u peni od smeha.

Klizim,
klizim
k’o sapun bez greha
i trljam trljam sećanja.

U nemome času
bezvremenog svitanja.

Gde sam?

Negde, gde još dopire
šapat umirućih koraka.

U mutnome viru
potisnutih odjeka,
što kroz mene
u nepovrat ponire.

Strpljivo čekam,
da i poslednji
njihov šum,
sasvim utihne.

I predam
delić svog prostora,
vetrovima promene.

Da mi u nazanaci
ranog buđenja,
daruju tajnu
jasnijeg viđenja.

Biću im zahvalna
i kada do mene
stignu.


Autor: Marina Tot


Reklama

 

Copyright (c) 2002-2011. Pisanija.com. Sva prava zadržana. Autor teme je O Pregador. Od 2012. pokreće Blogger.