Lagani vihor kosu mu gladi
dok misli nemirno istinu traže.
Mršti se malo, češka po bradi,
ne želi više sebe da laže.
Dok kapi kiše polako kaplju
i vetar kreće da nosi lišće
on srca svog otvara kapiju
i sve brže i brže diše.
Munje bljesak i groma tresak
daju znak oluji da krene,
vetru da šiba koz snažan pljusak,
jednom životu da se preokrene.
Autor: Nikola Vulić
