Ono malo sna,
što ga želim ja,
donosi pesma
tvoja oka dva,
zato što znam,
da sam ja
jedina svetlost,
od sada u njima.
Ono,
što sam ja
i što si ti,
uz žubor smeha,
malo tuge,
trunku rutine:
negde se srelo.
Samo da se zna,
kako bi se to
najbolje isprelo.
Radosno!
E, pusta mladosti,
živi i voli,
do iznemoglosti.
Autor: Marina Tot
