Bosonoga duša
po užarenom srcu hoda,
glečeri suza ne pomažu,
prži do očiju oganj,
a maglena para k'o muzika
svrdla s tela koprenu.
Kosti cvokoću,
al' petlićev poj topi se u mesu,
miline li...
senka dobila plamenu boju
k'o rođenje Sunca
što iz vode izvire...
Plime nabujale,
poharale rubove,
razbiše mi stenje oko srca,
vulkani vuku me,
ne gase dubine
voda i vatra... snaga i bol.
Bosonoga duša
po užarenom srcu hoda,
glečeri, oganj,
muzika, plime,
ovo samo mrtav izdržati može,
nek' đavo vas nosi,
pozdrav'te Sotonu,
ništa k'o ljubav ne može da reže...
Autor: Katarina Arsenović
