Radost se uselila
u moje srce,
vedrinom mi
umiva lice,
spira tegobu.
Otvara dušu,
rastvara sumnju.
Plete venac
vesele slovarice
u etru.
Miriše na detinjstvo,
na devojačke uranke,
na rađanje.
Uslišavam molbu ptica:
slušam.
Pokušavam da čujem
što više.
Sve što se stidljivo pomalja
nastankom svake
preporođene misli
koju mogu
da prepoznam.
Autor: Marina Tot
