Prestala sam da jurim varljive senke
da sakupljam tragove onog juče,
osvrnula sam se još jednom
i pogledala u pravcu uzburkane reke
ostavljajući razbijeno ogledalo u prašini
sa problemima što umeju besomučno da muče...
Prestala sam da ganjam utvare
da slušam odjek lepih reči u filovanim lažima
kad sitnica zbuni i u očaj vraća...
Prestala sam da obmanjujem sebe, da verujem
da još nade ima...
znajući da se svaka greška skupo plaća...
Prestala sam da maštam o ljubavi,
o susretu dva nespojiva sveta,
... i starog zaveta...
Obećanja su se rasprhnula kao mehurići
pod naletom vetra...
Sve je postalo jasno...
Kukavice beže kriomice
sa prvom sumnjom
u strahu od predstojećih prepreka...
Prestala sam da mislim
I kradem trenutke... iluzije...
Trezveno sam donela odluku...
Suočavanjem se ne mogu rešiti
životne konfuzije...
Shvatila sam
suviše kasno
životnu pouku...
Autor: Snežana Šolkotović
