Seti se daleke
praznične januarske noći.
Seti se dočeka
pravoslavne Nove godine,
te po svemu izuzetne noći.
Seti se neba
osvetljenog zvezdama u svojim očima,
podjednako nemirnim i nesigurnim
u prvom mladalačkom nespokoju
I njega,
sa rukama u džepovima
omiljene kožne Top gan jakne,
kojom se dečački ponosio.
Ni blizu koliko tobom!
Seti se te blistave
i isto tako nepromišljene epizode
svoje rane mladosti.
Neuhvatljivi bljesak!
Kao i paljenje
uznemirenih svitaca u venama,
dodirnutim tajnovitim spevom
čudesnih anđela oko vas i u vama,
negde duboko, u nedefinisanoj suštini
misterije ljudskoga roda.
Seti se te toliko posebne
i daleke noći - i njega,
sa rukama u džepovima,
i osmehom u očima.
Niko se nije više osmehnuo kao on tada.
Niti će iko ikada.
Niti on bilo kada.
Ubrzo ste shvatili
da su daleko svi očaravajući nebeski anđeli,
da je život nešto drugo,
posebno i svakome,
na svoj način podareno s razlogom!
Rasplinule su se mladalačke iluzije,
zaboravljena su lutanja i zablude.
Odavno niste tu, nema vas...
Ali tada!
Bili ste na samim vratima raja
mladi i zbunjeni
sasvim prepušteni igri slučaja,
pred zlatnim kočijama,
koje jednom u životu naiđu i produ.
Niste ih prepoznali.
Niste mogli znati da je to bio vama namenjen dar!
Prerano je ponuden.
Autor: Marina Tot
