Pssst...
Pusti da tišina
govori sama za sebe,
koliko znači trenutak
kad srce zakuca jače...
Pusti da misli
dopru do tebe...
i onda kad ti se smeje
i onda kada ti se plače...
Pssst...
Pusti da vetrovi šapuću rime
da ti kroz šumorenje talasa
otkrivaju
izvor sreće...
ljubavne tajne...
Potrebno je malo,
samo malo...
trun istine
da se otvori duša,
da nestaju sumnje...
i reči tada
postaju beznačajne...
Pssst...
Prepusti se ljubavi...
Vremena je sve manje...
Autor: Snežana Šolkotović
