Bojim se onog sutra
koje iz prikrajka čeka
da se moja duša otvori,
brojim minute i pitam se
koliko moram puta
da smirim srce
dok se sa čežnjom bori,
a da ne izgori...
Bojim se,
a ono samo što ne progovori,
da se ljubavi boji...
Bojim se učinjenog koraka
jer znam
da za jednim slede i drugi,
izazov me vuče,
želje postaju žešće...
a onda uzdasi paraju grudi
i razum počinje da ludi...
Bojim se da će ruke
same od sebe
k tebi hrliti
i usne ljubiti tvoje
sa puno žara,
bojim se da ću se
u svetu ljubavi izgubiti,
a toliko je toga u meni...
i sve bih ti na dlanu dala...
Bojim se...
Od života
jedino mi je
ova ljubav preostala...
Autor: Snežana Šolkotović
