1.
Ovde tek su sene
Tamo sve je.
Večnost
i smrt
pod ruku.
Muka šta je za me
kad Tamo patih do dna?
Sreća šta,
kad Tamo je pohodih?
Šta umreti,
kad Tamo
milion puta
ostavih
dah poslednji?
Život šta je,
kad Tamo ispih
bezbroj žića?
* Reč *teatar* tj. *teatros* iz koje je izveden *teatron* označava
gledanje preobraženosti sveta u božanski svet,
budući da je žrtvom izvojevana pobeda nad zlom uz pomoć bogova
2.
Pod maskom odsuća
ovo prikazanije gradim.
Zavesa
ne pade,
predstava jest.
Za me
ko i sve pređašnje.
Ti prekorači Stiks.
Al ne veruj bolu.
Reči vaskrsnuše
toplinom
čeznućih dlanova.
U kutku ti oka
čuva me osmeh
probuđenih lutaka.
3.
Hvala što me spasi
od suza za Tobom.
Ja možda ne bih
bio tako hrabar.
Al sad,
zagrljen sećanjem Tvojim,
ničeg se ne plašim.
Tek odsutnost
istinski me tvori.
S Tobom sam više
no u doba
pod maskom bitija.
Čežnjom lakše
dozoveš no rečju.
Od sviju dotika
u vreme porinutih
dodir jedan
Odavde
moćnije damare pokreće.
Pitaš li
čemu bol,
sreću ništiš.
Ne žuri mi.
Nikad bliži
biti nećemo.
Tek me sada
konačno spoznaješ.
Autor: Neda Kovačević
