Oko moje glave stršljen mi zuji san
Oko groblja ni na nebu ni na zemlji pijanice viču svoja imena
Oko moje suknje hiljadu lizalica bez dozvola za kola
Oko stanica usedelice se usedele za autobusima
Oko mojih trepavica paučina
UHOda je onaj pastir koji je došao u moj grad da traži ovcu
Negde daleko iz Kolašina ili Arilja.
NOSili su me petsto metara pod kišobranom toga dana
Radi zabravljenih prodavnica i suza
USTAjem vrlo rano sutra i krećem ka mestima
Za koje znam da te nisu upoznala.
I tako vec dugo
Moje oko, nos, uho, usta
Lakše je bilo dok sam ti bila treger na košulji
Nego košulja
Da me prljaš
i odveć sam prljava
A trudila sam se nekada
Da ti budem čista
Autor: Ana Marija Grbić
