Došlo je
da me uzme.
Zveckalo je lancima
u šumi.
Hladnim dahom
lizalo mi vrat.
Trčala sam.
Ono me je stizalo.
A iz pećine izašla,
na svirepo sunce,
niz kozje staze
u zeleno, divlje,
da siđem do reke
do kuma mog ribljeg.
Cipele mi dao bele
i crveno ime.
Poslao me niz taj put.
Sedoh na ljuljašku
pod stoletnu višnju.
Kako si me našlo?
Ispružilo šapu.
Moja cipelica!
Autor: Nataša Miladinović
