Ljubimo se iz navike
kako neka pravila nalažu,
pravimo se da nam je stalo,
ali samo iz pristojnosti,
kako stari kažu...
Ljubimo se iz prijateljstva,
tako se izražava naklonost,
ponekad se to čini iz čistog mira,
koliko to dozvoljava pristojnost.
Ljubimo se zbog poznanstva
i ponovnog susreta,
neizbežan je zagrljaj i poljubac,
na taj način izražavamo radost
po stotinu puta.
Ponekad se ljubimo
iz čiste zahvalnosti,
ali takav gest prisnog žara
može dovesti do opasnosti...
Ljubimo se iz ljubavi
kad osećanja obuzimaju
i srce svojim damarima trese,
ljubimo se kao da je to poslednji put,
prepuštamo se trenutku da nas ponese.
Ljubimo se na rastanku
kada se kriju suze u oluji tuge,
ljubimo se i po povratku,
taj znak kroz vekove veže ljude.
Ljubimo slike uspomena
i pisma požutela sa tavana,
poljubac je pečat vremena,
prisutan je kao trag među nama.
Autor: Snežana Šolkotović
