Stavila sam ti u krevet
jedno zrno nemira.
Da noću ne možeš da spavaš;
da ne možeš mirno da sanjaš;
da se budiš i pitaš
šta ti ne da mira;
da dugo ležiš budan
i misliš na neka druga zrna:
zrna osmeha
i zrna prepoznavanja;
da se prevrćeš celu noć
i svu posteljinu razbacaš;
da tražiš to što te žulja;
da te nervira i da ti smeta;
da ustaneš u pola noći,
sedneš u fotelju
i gledaš u krevet
kao u neprijatelja.
Umesto u sebe
da gledaš.
Autor: Gordana Pungul
