naša ljubav se često crta
nekim čudnim, izlomljenim linijama
naša ljubav se svađa uglovima,
glupavo tupim
soba se u tren razbije u kvadrate
i odmah se jedan drugom ćoškom iskrive
i neke bezvezne tačke
tvrdoglavo beskonačnost glume
onda se naroglji na mene
sedne na vrh piramide ljutice
i neće da siđe
ponekad se u polove izgubimo
i paralelama bečimo...
iako se retko crta tako, ipak
više volim one krive
mekotom dalekih svetova iskrivljene
što putuju sa zvezde snohvataljke
i oblik njenog srca nastanjuju
Autor: Marko Koen
