Hajde sutra da brdo se popne na nas
I stane, pobjedonosno, u našoj kosi;
Neka zatim pogleda dole u provaliju
I vidi da i mi rastemo poput sekvoja.
Hajde sutra da pijemo iz školjki:
Rastaljene bisere, bijele i crne,
I neka kao tipke klavira sviraju
Po žicama grla što dušu diraju.
Hajde sutra da se tetoviramo biljem
Al prvo ga prešajmo u velikoj Bibliji:
Neka svete tetovaže od trave i cvijeća
Plove k'o zelen val, i mirišu i cvjetaju.
Hajde sutra da umremo u tišini
I popnemo se do najvišeg Raja;
Neka zlatne harfe utišanih graja
Nose naše duše poput maja.
Hajde, hajde, hajde, hajde,
O, lavino srca i naših snova!
Padni kao kiša na našu dušu
I ostani zauvijek kao rosa.
Autor: Domagoj Štic
