Tragovi prokletnika u vetru iza mene
Crne uskovitlane senke zaborava
Ogrnut sramom i dalje hodam kroz noć
Ne znajući ni kuda, ni zašto, ni kada
Hiljadu nepoznatih lica i ožilljaka
Na svome putu upoznao i ugledao
Njihove priče o bolu, krvi i znoju
Saslušao i bez reči samo otišao
I kada me je neko od njih upitao
Kakva je to duša u meni što hoda
Osmeh iz ponora probudio se
"Ne znaš ti ime mojega bola"
Tragovi prokletnika u vetru iza mene
Uspomene zla ispod posivelog kaputa
Skidam tu dosadnu prašinu sa sebe
Dug je put do tog novog jutra
Autor: Nenad Šakota
