Iz jednog autobusa,
u drugi,
žurimo.
Možda ludi,
šta li?
Život na reci buja.
Hrabro!
A kad bi znali?
Uhvati me za ruku,
slamčice moja,
da nas ponese
struja povetarca.
Uhvati me čvrsto
i ne puštaj,
sećanje dok traje.
Vatreno, smelo i očajno,
bleda u belom,
strasna na delu.
Podigni se na prste,
istrajna ko telo,
golubice na žaru.
Ti to možeš !
Iz jednog autobusa,
u drugi,
iz koraka manjeg,
u sumrak veći,
požurimo.
A kad bi znali,
iza okuke šta je,
da li bi stali,
sećanje da traje,
ili bi pošli napred,
iz jednog života,
u drugi,
u nove vapaje.
Iz jednog... ,
u drugi...
Korakom malim,
u sumrak veći,
hitamo...
Autor: Ljubodrag Obradović
