Ivicom brega šetaju,
lome se, grče, tresu.
Ivicu brežuljka,
ispupčenje crveno miluju,
stežu, ljube, ujedaju.
Ivicama planina koračaju,
plešu, prepliću se skaču.
Sa ivice u ponore odleću,
niz padine se kotrljaju,
padinu miluju,
sanjivi, zaneseni,
umorni ali zagrejani.
Ti si naga za njih,
a oni te ne štede,
oni su bezobrazni,
ne stide se,
oni su lukavi i glupi,
dugački i kratki,
oni mogu sve
i kad nebi smeli.
Oni su tudji,
da, to su tudji prsti.
Iz njih izrasta,
tvoj novi dečko,
i smeši se,
srećno.
Autor: Ljubodrag Obradović
