5. srp 2006.

Ti, ja

Ti, ja i tvoja sujeta smo jedine stvari u ovoj sobi
Sedim, gledam te i želim te više nego ikad
Najiskrenije ti govorim da te volim, da si mi sve
Ali odgovor na moje reči je samo snažan zagrljaj

Počinje da mi se vrti u glavi, sve je ovo i suviše naporno
Počinjem da se nerviram i da se tresem zbog tvoje ravnodušnosti
Grliš me i pričaš mi nešto tiho, tvoje me ruke teše i smiruju
Gledam te i tvoj mi pogled uliva nadu, ali ne čujem reči

Spava mi se, tvoja me blizina uspavljuje
Tvoja lepota mi garantuje lepe snove
Tvoje beskrajno ćutanje me izjeda, izluđuje
Ali, ponovo, tvoje ruke govore suprotno

Bez reči, moje lice prihvata igru tvojih prstiju
To dvosmisleno prelaženje, nežno i brzo, preko mojih usana
Da li nemaš hrabrosti da mi kažeš da me voliš
Ili je ovo samo još jedna od tvojih mnogobrojnih igara

Ne želim da se ponižavam, ne želim da se hvalim
To ionako drugi mnogo bolje urade od mene
Ne znam kako da ti kažem da te volim a da me ozbiljno shvatiš
Reci mi kako da te razumem, reci mi kako da te ne volim

Dok ležim na tvojim grudima slušam kako ti srce ludački lupa
Pitam se da li zbog mene ili zbog nekog drugog
Mozda je to samo uzbuđenje koje osetiš dok se poigravaš
Možda je to i ona nikad suđena ljubav, nadam se

Autor: Saša Mandić

Reklama

 

Copyright (c) 2002-2011. Pisanija.com. Sva prava zadržana. Autor teme je O Pregador. Od 2012. pokreće Blogger.