Vremenom postajem svestan da sam
Razočaran u svet, u ljubav, u život, u sebe
Postaje nevažno sve što mislim da znam
Dok me ponos koji nemilo gutam u grlu grebe
Srušeni su svi moji stavovi, ideali su nestali
Sav napor da nešto promenim bio je uzaludan
Buntovni pokušaji da ostavim trag naglo su prestali
Kad da sam sve vreme spavao i sada sam svestan i budan
Više ne vidim razlog da nastavim dalje da živim
Izgubio sam pokretačku energiju, izgubio sam sve
Izgubio sam drage osobe, ljude kojima se divim
Sada preovladava osećaj da više nema me
Kraj je stigao pre vremena, nisam mu se nadao
Ne mogu dalje da se borim, predajem se
Ne mogu više da ustajem, previše sam puta padao
Sada sedim razočaran u svet, u ljubav, u sebe, u sve
Autor: Saša Mandić
