Sviće depresijom natopljeno jutro, providan dim
magla se povlači i otkriva napaćeni grad
muzika se ne usuđuje da poremeti tišinu, još je rano
dan idealan za poraze obasjan suncem nastupa
brodovi od papira ponovo kreću negde, odlaze
na njima ispisane želje i poruke dragim ljudima
blagi talasi tope mastilo i oni postaju ponovo beli
odbacuju teret obaveze i plove ponovo slobodni
još je rano, nema ljudi, mrtva tišina se razliva svuda
noć odlazi odnoseći sa sobom lepe i ružne snove
san se razbija i počinje stvaran život, razočarenje
uz prodoran zvuk pucanja leda dolazi realnost
svakodnevni beg od života je ponovo završen
oči se protiv volje otvaraju i telo se bezvoljno pomera
istrgnut iz sna, mrzovoljan, dižem se iz kreveta
oblačim se, palim cigaru, udahnem duboko i krećem
Autor: Saša Mandić
