Ponekad u mesec gledam
I na njemu tvoju senku tražim,
Zbuniti se više ne dam
Volim te, ali reći nikako da se odvažim.
Gde li si sada, pitam se često
Kada nas razdvajaju dve strane sveta
Pored tebe želim naći svoje mesto
K'o leptir na latici cveta.
Ponekad u mesec gledam
Kao da želim uhvatiti tvoj pogled,
Tvom bi zagrljaju da se predam
Samo da sam ti negde pored.
Čežnja me k tebi vuče
Daljine i nedorečene želje,
Srce mi u grudima ludo tuče
Dok se tragovi gube u jecaju grumena zemlje...
Ponekad me hvata strast
Onaj ludi nemir koji telom skita,
Željna sam tvojih usana slast
Talasanje vetra kroz klasje žita...
Mesec je moj prijatelj stari
Koji me teši kada me seta obuzima,
Njemu se često u dugim noćima žalim
Dok vetar usnulim krajem skita...
Hoću ti poručiti koliko te volim
Da me za tebe nevidljiva nit u čvor veže,
Da sam za tebe rođena, postojim
A srce mi ljubav steže...
Ponekad u mesec gledam
I na njemu tražim tvoju senku,
Zbuniti se više ne dam
Hoću bar nju, kad si ti daleko...
Autor: Snežana Šolkotović
