Da Bog da,
ni jednom,
ne trepnula u zamuci,
niti napisala više
jednu,jedinu reč,
ne osetila dašak
plamenog vetra mladosti,
zaodenutog idealizmom
tek stasalih generacija,
nekih novih klinaca.
Da Bog da,
do kraja iskopnela
u sred žiže
tajnovitog oka
ezoterijske imaginacije,
ako mi se ne da
da shvatim:
zbog čega pojedini,
svojevoljno umirovljeni
ratnici
olako napuštaju
svoje najdragocenije
bojište.
Autor: Marina Tot
