Još samo danas postojim
Ovakva kakva sam,
Ogrnuta zbunjenošću besanih noći,
Ranjena upravo tamo gde sam bila najjača:
U tvoju ljubav.
Pokleklog koraka gazila sam preko svoje ženstvenosti,
Dostojanstva,
Zatrpavala svoju bit na dno najdublje laži
Oblikujući je u istinu,
Verujući da se ništa neće promeniti
Ako oči držim čvrsto zatvorene.
Poput ranjene srne lizala sam svoje rane
Ne dozvoljavajući nikome da ponudi mi lek.
Svojom boli okovala sam tvoje neverstvo.
Nisi ti bio taj koji me je ponizio.
Ti si samo muškarac.
Najveću bol sama sebi sam zadala
Jer nisam mogla da te pustim.
Autor: Gordana Zoretić
