Dok damari biju
u ušima šuštanje se pojačava
fizička potreba, muti mi sećanja.
To su emocije
one su stvarne ali bez garancije.
Svakim mačem svetlosti
iz oka se jave
komadiće srca žele da sastave.
Dok mi oči sjakte, usne mi drhte
da zaplačem, dobih glupu želju
uplaših se od ljubavi izgubljene.
Prvi put sam shvatio
da sam kriv u svemu.
Čujem zvuke glasa svoga
postao sam svestan
mesta i samoga se
uplaših se, shvatio sam
izgubih te.
Autor: Angelina Biljić Prodanović
