Soba u kojoj živiš je čista.
Takva su i sva moja
sećanja na tebe.
Mesto na kome jedino
još postojiš
netaknuto blista
blistavilom tvog
nepomućenog lika
toliko da se
kad god na tebe pomislim
trenutno urušavaju
svi zapori u mojoj duši
zbog čega se
nemoćno predajem
prvom koje mi naiđe
maštanju o tebi
kroz koje počinjem i
ne prestajem da klizim
ka ponoru bez putokaza.
Autor: Marina Tot
