Sanjam te ponekad jer moja ljubav traje duže od prosečnog veka jedne ljubavi.
Ali da ti odmah bude jasno: nije ovo još jedna pesma o tebi.
Ti si svoje pesme uludo potrošio.
A duša pesnika ti je nedostajala da bi ih razumeo.
Ovog puta sve zadržavam za sebe.
Pa i snove.
Te, kojima te ponekad sanjam.
Onda kada mi se usamljenost podvuče pod nokte i počne da zabija klinove.
Nemaš više lik.
Nemaš ni glas.
Ali iz daljine odnekud uvek iznenadi me tvoje ime.
Ne slušam ga dugo.
Silom otvaram oči.
Jer ako nastavim da sanjam, biće ovo još jedna pesma o tebi.
A nije.
Jer ti ih nikada nisi čitao.
Niti imaš dušu pesnika da bi me razumeo.
Autor: Dragana Matović
