Kroz Zmijanje nikad ja prošao nisam
zmija sam se nagledao davno
umesto brazdu da duboku ore
Jablan je nebo uzorao davno
I petara ima, kraljevi su bili.
onih kojih čekam iz livade šapat
namerno malim slovima ime im pišem
da ni kurjak ne zna čemu da se nada
Svako vreme nosi svoje breme
ovde siromašni nose i ostala
e moj zemljače i brate
da li si znao kome da se jadaš
I udri ti miloše knjige napisane
bičem kojem si i ti u čučnjeve pad'o
sve istine postoje da se zbog njih glože
samo jedna stoji da je upoznamo
Baca mi se svetlost velikih vladika
obnevideo sam ja sreću odnedavna
kad kao slepca dovedu me tamo
hoćeš li verniče znati da sam došao slučajno
I nema te molitve kojoj se pop ne smeje
gledajući uzdahe grešnika
i nema tog greha kojim se isposnik ponosi
a da nisu znani još od pradedova
i da zbog njih i vrlina i greh isto ime nosi
Koliko nas ne zna odakle smo pošli
još više je onih koji neće stići
oltaru večnom kom se svi klanjaju
bezgrešan će samo u životu prići
Autor: Milan Živanović
