Klapara stari tramvaj užarenim šinama
posmatram svetlucanje Miljacke.
Toplina uzavrelog vazduha
steže grlo sve jače.
Gubim dah.
Promiču poznata zdanja
mostovi spajaju
istok i zapad grada.
Sve je isto kao i pre
oči se pune biserima tuge.
Ja sam tu, ne mogu
da se ne priupitam
gde si ti.
Silazim kod Pravnog
Miljacka me zove
nešto mi šapuće
gledam svetlucanje vode,
suze same za sebe
kolo vode, zanos, tonem.
Ne znam kuda sam pošla
očekujem te.
Odjednom shvatim
da su to vremena prošla
da bio si gost sa drugog planeta
i da je prošlo dvanaest godina
puta po bespuću
a da ljubav još iščezla nije.
Da, ona je još duboko u meni
još te kao onda volim.
Autor: Angelina Biljić Prodanović
