K'o dva sunca jarka blistaju ti oči,
iz dva plava mora što uvek izrone
kad se radost tvoja u srebro pretoči
na usnama i kad k'o zvona zazvone
smeh i cika tvoja, da li ima veće,
na ovome svetu širom vasione,
uzduž i popreko, radosti i sreće
što se dušom mojom u biserje rone?
Rumenilom vrelim sreće kad se ospeš
proključaju tvoja mladalačka bila,
i zemljom i nebom, cvetne bašte prospeš,
sve opčiniš sobom kao gorska vila...
Autor: Jugoslav Nestorović
