U svakoj ti pori jedna tajna leži
a pora ti svaka duboka je jama,
i uzdah ti svaki novu tajnu vreži
čas si svetlost sunca, čas duboka tama.
Ni sam ne znam više šta me tebi vuče;
porok ili sudba, sreća ili kletva?
Čas si polje, plodno pre, čas posle tuče
čas si blagorodna, čas jalova žetva.
Nikada da sputam korak što me nosi
vrletima čežnji, ponorima strasti,
a znam da to vrelo što svemu prkosi
biće vir moj zadnji u kome ću pasti.
Autor: Jugoslav Nestorović
