Pričaj mi,
reci mi nešto novo,
ili staro
što ne znam.
Pričaj mi
o svom umišljenom Akapulku,
idealnom mestu za odmor,
omiljenom pribežištu.
Neka se tvoje reči
još malo poigraju s vetrom
pre no što ih zora
prerano ne obelodani.
Pričaj mi
o smislu tajnih zakona
kojima se priklanjaš
do poslednjeg časa
u molitvi
svom nedokučenom Bogu
rasplinutom u miomirisu
skupog dezodoransa
pod senkom
nedovoljno orošenih trepavica
neisplakanih
i preplavljenih
sve češćim naletima
sopstvenih zabluda.
Pričaj mi,
mada me tvoje reči
ne mogu utešiti.
Zbog toga
nemoj prestati
da mi pričaš.
Ponekad zaželim
da sasvim iščeznem
u eskalciji nailazećeg bola.
Autor: Marina Tot
