Nedostaješ...
Srce prazno tinja
bez snage i volje...
reči zaključane na tvoju sreću...
tišina...
Gvozdena vrata ljubomorno čuvaju
iza koraka mojih izbrisan trag.
Suze sakupljam prstima duše...
boli tako...jer si drag.
Nedostaješ...jutro mraziš...
bude te crne vrane samoće,
da odlaziš...
teret na grudima spremaš...
a srce te uporno hoće.
Odgurni želju,
nemilosrdan budi,
drugi je odavno razbio sve.
Ako ne podnosiš, mirno koračaj...
Ako podnosiš...ne traži me.
Boleti može...dodir leđa,
i pogled tvoj upućen daljini.
Volim...
znamo,
Nedostaješ...
pomračini.
Autor: Nataša Bundalo
