Prihvati me ovakvu kakva jesam,
luckastom pojavom sa pomalo šarma,
danas je ukus istančan,
živimo međ' javom i snom,
to nas i čini nesigurnim,
k'o biljke slama.
Prihvati me ovakvu kakva jesam,
penušavo more uzburkanih talasa,
ni sama nisam sigurna u stvari gde sam,
ne drži me mesto,
a puna sam predrasuda ovoga časa.
Prihvati me ovakvu kakva jesam,
dan i noć
koji se sreću
na jednoj tananoj granici ljubavi i mržnje,
dozvoli da pokažem
gde su zadnje stanice
neiscrpne žudnje.
Prihvati me ovakvu kakva jesam,
kao deo enigme vremena,
ovaj prostor postaje tesan,
tu se iskrcava svako k'o stigne,
da, već postajem umorna žena.
Prihvati me ovakvu kakva zapravo jesam,
običan uzorak
ove prirode,
ma ne brinu me reči,
okorela sam,
jer život mi nije lak
i ne želim da me u pravom svetlu
ljudi vide...
Autor: Snežana Šolkotović
