Ona je u meni videla baš ono što sam želeo da joj pokažem
Šatro poeziju u venama, demone u očima
I pravdu u srcu
Neumornog ljubavnika, ekscentrika,
Rasipnika sa morima uspomena...
Ja sam u njoj video sve
Anđele, đavole, prazninu,
Svetiliše, čistilište
Ljubav i mržnju ka ljubavi.
Mržnju i ljubav ka mržnji
Sreću i tugu za srećom...
I nikoga nije imala osim mene
Pod budnim okom meseca, nad ogledalom Morave...
Usne natopljene vinom mogle su sve…
Mogle su sve osim razumeti...
...danas kada imam sigurnost koju nisam birao sam
Maštam o nesigurnosti koju sam želeo...
...I opet nesiguran u svoje želje,
jer se danas i ona pita...
ostavljam sve slučaju,
a slučajnosti je sve više
otkud uopšte ova pesma...
Autor: Branimir Bađa
