I opet proleće u mojoj kosi
rađa se i, kao od gline, želju vaja,
želju za nežnošću, dodirom, strašću
za bludnom slašću tvoga zagrljaja.
K'o mirisi tela što se obnoć bude,
vreline tvog daha šeću mojim telom,
vatre u meni podižu se bludne
i uzdah se krije u pogledu vrelom.
I vrhunac slasti uz mirise trava
prilazi mi naglo, k'o aprilske kiše,
po poljani rosnoj moja kosa plava
a poljsko mi cveće miriše, miriše.
Autor: Gordana Perić
