Vaše visočanstvo suparniče,
Behu dosadne vaše priče,
I smešna napijanja od tri piva.
Ne mogu pobeći od emotivnih izliva
Ako ne opevam ovaj glupi boj.
Moram da saspem na papir i tebi,
Previše sam sasipao njoj!
O vaše cinično visočanstvo...
Ni u čemu vi niste uspeli!
Mene je samo stiglo proročanstvo,
A vi ste to pogrešno razumeli!
Pa dobro, evo vam je ona...
Već ste uvideli da nije posebna.
Samo savetujem, odjebite govna,
Dok vam ne postanu preko potrebna
Lickasti dečače, ja te žalim.
Mada si ipak mudriji od mene.
Ti danas imaš ono što ja palim,
Ti maziš moje uspomene.
Sedneš na terasu iznad bašte,
Čekaš ono što ja sam ček’o,
Da ozariš pričom i mrkim pogledom...
Pričom kako granice tvoje mašte,
Počivaju toliko daleko,
Da ih jedva vidiš i dvogledom...
Pa lažeš, a znaš,
Ja granice nemam...
Trudiš se da budeš
Baš pljunuti ja!
Lupetaš kako se napijem,
Pa dremam,
Kako neke vatre indijanske palim...
Onda je pogledaš,
Shvatiš,
Da i ona zna...
Koliko te ja,
Nesrećniče,
Žalim...
Autor: Branimir Bađa
