Da li još uvek
one stare cipele nosiš
u kojima si me pratio
bez jedne jedine reči?
Sada ti želim reći:
ostavi ih za sobom, odbaci!
Brzo probudi
pritajene radosti
u sebi i kreni!
Pronađi puteve
kojima ne mogu poći.
Hodi sa srećom po njima,
mene zaboravi
- niti pomeni.
Nauči širiti vidike u nedaći.
Neka te blagosloveni
prate sveci.
Učini to umesto mene
i ne odustaj ni u po noći,
- već kreni!
Autor: Marina Tot
