Bila su to
neka sasvim druga vremena,
drugačiji ljudi.
Humaniji.
Da je kao što je nekada bilo!
Plemenitije!
Sve je bolje funkcionisalo,
zapravo, neuporedivo bolje.
Bolje od svega
što nam se sada dešava.
Kada se samo prisetim...
I tako u nedogled ide priča.
Šta vreme sve ne učini
od prošlosti!
Spaja i krpi
delove izlizanog saga
kako mu se prohte.
Proživljava nedożivljeno,
oživljava propušteno,
usporava ishitreno,
obnavlja napušteno.
Pravi je mešetar.
Prolaskom kroz
zvezdanu kapiju
skupi se, prepegla
i obavezno prosvetli.
Autor: Marina Tot
