Miriše detinjstvo.
Opija zvukom vetra niz prašnjavu usku ulicu.
Vetar mi kroz nozdrve puni pluća.
Zvuk kose.
Mrtva zelena tela
i žute glave maslačka –
žrtve pale u podne.
Očeva glava
sa crvenim graškama znoja.
Ptice lete u trouglu.
Beli okrugli oblaci
idu u krug.
Brojim ih
i uvek pogrešim.
Zar ih ima na hiljade?
Kiša slini niz masne prozore.
Blato se grčevito hvata za bele kamičke.
Šuma opra zlatne ruke.
Pokupih zaboravljeni novčić
iz poruba kapije
i krenuh...
Kosmati džin stoji na pragu kuće
i uz osmeh mi mahnu.
Autor: Nataša Miladinović
