Kad ugledam moju majku staru
kako tužna stoji na bunaru
ja se setim mora i Dinare
jave mi se uspomene stare.
Gleda tužna mate u daljinu
zemlja ravna odavde do Srema.
Eh da može još jednom da bude
usred naših brda i kamena.
Teško ti je biti izbeglica
na sve strane nepoznata lica
jesu braća, al` su drugačiji,
gde si sada kraju najmiliji.
Kad ugledam moga starog đeda
kako tužno Frušku goru gleda
ja se setim mora i Dinare
zamiriše vino iz bukare.
Setim se i kuće, vinograda
u dvorištu rascvetale lipe,
tamo nam je mate svako jutro
nalivala kozje varenike.
Autor: Rade Radeka
