Neko se sa nama poigrao krvlju
Neko zbilja pije gorku radničku krv
Isplahalu masa u porušenom bezumlju
Izjeda vremenski crv.
Prazne slike se nižu po stolu
Nikoga nema da ih sakupi i skrije
Iznad umornih pleća zastava se ne vije
Ne znam da će skoro od latica da se stvori
Jadno značajno slovo.
A iznad glava od pozelenele bronze
Neko je odsekao ukrasno drvo
Za hladnoću u ove dane grozne
Da se deca ne smrzavaju, kao prvo.
A kao drugo, dugove nije imao da plati
Ukrao je iz kasapnice torbu kobasica
Ne želeći da to vlast pogrešno shvati
Ostavio je fotos sa tri nasmejana dečija lica.
Neko ća platiti glavom uskoro
Vetar je razneo krvav list po drumu
Kapitalizam je prešao granicu
Preko krvavog Rubikona u tamnu šumu.
Dići će se čovek, razviće se jedra
Zatrešće se planina, zatalasati plima
Jače od ustanka, snažnije od neba.
Autor: Mladen Popović
