Zahvalna sam
što mogu zemljom da hodam
da ostavljam za sobom tragove
i prolećno cveće,
zahvalna sam kišama kad plaču
i traže oproštaj zaljubljenima
koje sa hodočašća presreće.
Zahvalna sam kad me ljubi vetar
i sunce pokazuje svoje pravo lice,
zahvalna sam toplini koja me obuzima
oslobađa sumnje
i neverice.
Zahvalna sam igri talasa
koji umivaju usnule obale
snovima što čine život lepšim,
zahvalna sam ljubavi,
uspomenama
koje su su mi jedino ostale
i ponekad se njima tešim.
Autor: Snežana Šolkotović
