Nosićeš moj krst na duši
dok si živa!
Za mnogo toga si neosporno
koliko i ja jednako kriva.
Bila sam ti
kamen u naručju,
otrovna rana na poprsju,
košmar na uzglavlju!
Gospodarice!
Gazdarice!
Sve nam je moglo biti
sasvim drugačije,
moja legendarna šefice!
Da smo se bolje slagale,
sjajno bi sarađivale,
sve bih za tebe učinila
zvezde sa neba poskidala!
Ali, ti za to nisi
nimalo marila!
Štagod da sam ti naudila,
hirovita ćud ti se ispoljila!
Zalutala si
u krajnju banalnost,
što sa svoje pozicije
nikako nisi smela!
Autor: Marina Tot
